"Muka Isukrstova" prastara je vjerska narodna pjesma koja se već nekoliko stoljeća kanta u Župi. Prenošena je usmenom predajom, a u pisanom je obliku zabilježena u nekoliko, gotovo identičnih inačica. Kanta se na Veliki petak za vrijeme hodnje za križem od Crkve Sv. Ivana u Župi - do Crkve Sv. Mihovila u Rašćanima, i natrag. Kantaju je samo muškarci, vjernici iz Župe, koji se za tu priliku poredaju u kolonu po dvojica, i to odmah iza osobe koja nosi križ. Obično se formira do deset parova, koji redom kantaju po jedan stih, počevši od čela prema kraju kolone. Zadnji par kanta uvijek isti stih "POSLUŠAJTE BRAĆO MILA, GORKE MUKE GOSPODINA", kako bi time saopćio prvome paru kantadura da je na njima red započeti novi stih. Iz Crkve Sv. Ivana obavezno se izlazi kantajući stih (br. 80) : "NETOM GOSPA RIČ IZUSTI, IZ DVORA SE NAROD PUSTI." bez obzira dali se kantajući u crkvi do tog stiha pjevajući stiglo. Obično se tijekom hodnje iskanta cijela "Muka", a nerijetko se i ponavljaju završni stihovi kada se sve ispjeva prije povratka u Crkvu Sv. Ivana. Tu po ulasku u Crkvu svaki par kantadura otpjeva zadnji stih: "SINE BOŽJI, BUDI HVALJEN, PO SVE VIKE, VIKOV AMEN."  Ovdje je prikazana prva pisana inačica "Muke", koja se kao ovakva više ne pjeva, već se u Župi Biokovskoj kanta inačica koju je ovdašnji puk vremenom prilagodio svom izričaju.

 

MUKA ISUSOVA

I

PLAČ BLAŽENE DIVICE MARIJE

 

Tiskano u Beču 1851.

 

 

"Poslušajte braćo mila, gorke muke Gospodina"

  

001.     Muka gorka Gospodina,

                                    Isukrsta Božjeg Sina,

002.     Po Ivanu Vanđelisti,

                                    Koji Gospi plač navisti.

003.     Plačnim glasom sve vas molju,

                                    Slište Majke, sad nevolju.

004.     Kojano vas na plač zove,

                                    Jer u gorkim mukam plove.

005.     Zove duše Bogu mile,

                                    Da zajedno s njom procvile.

006.     Vi pošteni Redovnici,

                                    Isusovi naslidnici;

007.     Slatke pisme ostavite,

                                    Plačne glase sad počmite.

008.     Sada Crkve porušite,

                                    Ter za Meštrom svi tužite.

009.     I puk na plač probudite,

                                    Za Isusom procvilite.

010.     Molim oce drage moje,

                                    Skupte k sebi sinke svoje.

011.      Ter plačite Božjeg Sina,

                                    Isukrsta Gospodina.

012.     Koji za nas muku prima,

                                    I na Križu umrit ima.

013.     I vas molju mile majke,

                                    Ke imate svoje stanke;

014.     Keste žalost jur imale,

                                    Kad ste sinke pokopale:

015.     Vaše kćerce porušite,

                                    Ter ji plakat naučite.

016.     I neviste, i divojke,

                                    Plačne pisme sad pivajte.

017.     Svi ostali pravovirni,

                                    Poslušajte srcem smirni.

018.     Marijinu gorku tužbu,

                                    Ter plačite s njom u družbu.

019.     Sve stvorenje sad ju združi,

                                    Tresući se s njom u tuži.

020.     Ondi Gospa sve predaše,

                                    Ter cvileći pogledaše;

021.     Od kuda će čuti glase,

                                    Od Isusa ki nas spase.

022.     A tot Ivan cvileć teče,

                                    Kako mrtva Gospa kleče.

023.     Kad Ivana zgleda plačna,

                                    Obrani je rana mačna.

024.     Kad joj plačno progovori,

                                    Srce joj se sve otvori.

025.     Ujtiše je teške boli,

                                    I tu pade nice doli.

026.     Držati se već nemože,

                                    Žalosno se prinemože.

027.     Tad priteče Mandalina,

                                    Prima Gospu na kolina.

028.     Gospi sestre pritekoše,

                                    Nad njom kose raspletoše.

029.     Plač činjaju s Mandalinom,

                                    Za Isusom Gospodinom.

030.     Kad se Gospi svist povrati,

                                    Poče Ivu zaklinjati;

031.     Ivo dragi nutju utaži,

                                    Ter mi tužnoj Majci kaži:

032.     Di je Isus moja dika?

                                    To je Ivo zla prilika,

033.     Da ti tako k meni tečeš,

                                    Oću da mi sada rečeš.

034.     Tada Ivan pade nice,

                                    Sakriv skutom suzno lice.

035.     Vele grozno uzdišaše,

                                    Tere Gospi govoraše:

036.     Crno ruvo uzmi na se,

                                    Jer ti nosim tužne glase.

037.     Juda izda Meštra svoga,

                                    Zlim židovim, Sinka tvoga.

038.     Od poglavic iska pomoć,

                                    Da Isusa izda obnoć.

039.     Jerbo u dne nesmijaše,

                                    Od mnoštva se on bojaše.

040.     Oni vojsku pripraviše,

                                    Ter je s Judom odpraviše.

041.     Na molitvi Isus staše,

                                    Kad se vojska približaše.

042.     Vas se krvlju on znojaše,

                                    Jer put umrit ne tijaše.

043.     Anđeo s neba k njemu dođe,

                                    Pokripiv ga opet pođe.

044.     Pokle Isus bi pokripljen,

                                    S voljom Oca jur sjedinjen.

045.     Etot Juda s vojskom dođe,

                                    Suprot vojsci Isus pođe.

046.     Kad im reče;  Kog ištete?

                                    Udariše svi na pete.

047.     Pokaza im svoju kripost,

                                    Al na njima biše slipost.

048.     Cjelovom ga Juda izda,

                                    U židovske ruke prida.

049.     Kad se Juda s njim pozdravi,

                                    Podbiše ga kako lavi.

050.     Podbiše ga oružnici,

                                    Pobigoše učenici.

051.     Tu bi Gospe puka kami,

                                    Di ga biju palicami.

052.     I kamenjem kruto dosti,

                                    A oružjem brez milosti.

053.     Kad mu zgleda Gospe lice,

                                    Uzdrhta se od tužice.

054.     Modrice mu ispričane,

                                    I sve s krvlju izmišane.

055.     Vas izranjen tute osta,

                                    I pogrđen vele, dosta.

056.     Izmučiše Gospe tako,

                                    Vežuć ruke naopako.

057.     Od zemlje ga podigoše,

                                    Ter ga strašno povedoše.

058.     S njime k Ani dotekoše,

                                    Zločincem ga svi rekoše.

059.     Brzo hodi da ga vidiš,

                                    Ako vidit Sinka želiš.

060.     Štot od njega Majko tvore,

                                    Doklen ti ga ne umore.

061.     Kad to Ivan Majci reče,

                                    Kako mrtva Gospa kleče.

062.     Strašna groza na nju dođe,

                                    Britki mač joj srce prođe.

063.     Ter ostanu kako kami,

                                    Polivši se sva suzami.

064.     Potamni joj tužno lice,

                                    Od tolike tad tužice.

065.     I zavapi;- Sad iđemo,

                                    Da ga živa zatečemo.

066.     Poče hodit jadna mati,

                                    Gorke suze prolivati.

067.     Srce strile probadaju,

                                    Kaplje krvi kad viđaju.

068.     Kud je vođen ke kapaju,

                                    I po putu svuda staju.

069.     Kad dođoše prid dvor k Ani,

                                    Ali bihu tu dvorani.

070.     Pristupiti tu nesmiše,

                                    Jer u dvoru Isus biše.

071.     Izdaleka tu slušaju,

                                    Di židovi vapijaju.

072.     Jedan dignu tad desnicu,

                                    Dad Isusu zaušnicu.

073.     Kad to začu tužna Mati,

                                    Poče suze prolivati:

074.     Ajme Sinko željo moja,

                                    Jadna ti je Majka tvoja.

075.     Ajme Sinko ti li primi,

                                    Ti zaušak među njimi.

076.     Nemilo te Sinko tvore,

                                    Dokle mi te ne umore.

077.     Ajme Juda himbeniče,

                                    Prizločesti učeniče.

078.     Til prodade Meštra svoga,

                                    Zlim židovim Sinka moga?

079.     Što ti skrivi moj Sin mili,

                                    Ter ti tako men ucvili?

080.     Netom Gospa rič izusti,

                                    Iz dvora se narod pusti.

081.     Prije nego u dvor dođe,

                                    Hitro Isus svezan prođe.

082.     I zavapi;  Ajme Sine,

                                    Što mimo me mučen mine.

083.     Što toliko hitro bižiš,

                                    Ali me se Majke stidiš?

084.     Obazri se zlato moje,

                                    Marija te Majka zove.

085.     Koje srce kako kami,

                                    Plakalo bi tad suzami.

086.     Kad pođoše s njim bižeći,

                                    Pade Majka tu cvileći.

087.     Odanut mu nedadoše,

                                    Dok prid Kajfu dotekoše.

088.     Vas puk poče nanj vapiti,

                                    Tere krivo svidočiti.

089.     Da iznosi zakon novi,

                                    Po svih zemlja Cesarovi.

090.     Ter puk mami naglim činom,

                                    Čineći se Božjim Sinom.

091.     Još ter bihu primaknuli,

                                    Vapijući, mi smo čuli:

092.     Mogu Crkvu razoriti,

                                    I u tri dni sagraditi.

093.     Vas puk na njeg vapijaše,

                                    Ali Isus mučen staše.

094.     Usta Kaif ter mu priti,

                                    Ti Sin Božji oćeš biti?

095.     Nanj se Isus ne ispriči,

                                    Neg mu reče ove riči:

096.     Dobro jesi reka i sam

                                    Da Sin Božji pravi jesam.

097.     Od sad ćeš me ti vidjeti,

                                    U oblaku prihoditi;

098.     Na nebesa uzhodeći,

                                    S desne Ocu ja sideći.

099.     Kada Kaif to razumi,

                                    Zlo zamisli i naumi.

100.     Razdre skute svoje ljuto,

                                    I zavapi glasom kruto:

101.      Neištite svidožbe nove,

                                    Ne čuste li psosti ove?

102.     Kad židovi razumiše,

                                    Svi iz glasa zavapiše:

103.     Na smrt njega da vodimo,

                                    Da već vrime ne gubimo.

104.     Pilatu ga,  svi rekoše,

                                    Tere s njime potekoše.

105.     Na obraz mu svi pljuvahu,

                                    Prid Pilatom govorahu.

106.     Sudi da ga umorimo,

                                    Jer ga kriva nahodimo.

107.     Jer puk mami naglim činom,

                                    Čineći se Božjim Sinom.

108.     Ali Pilat to znadiše,

                                    Da pravedan Isus biše.

109.     Nenavidnost poznavaše,

                                    Suditi ga nehtijaše.

110.      Tad u gradu Irud staše,

                                    S Pilatom se zlo gledaše.

111.       Posla njega tad Pilato,

                                    Da ga Irud sudi zato.

112.      Vodeći ga tako ružno,

                                    Za njim Majka cvileć tužno.

113.      Vapijhaše željno tada:

                                    Dragi Sinko kud greš sada?

114.      Kad dođoše prid Iruda,

                                    Poče Irud iskat čuda.

115.      Eto vino, eto voda,

                                    Čini čuda kod naroda.

116.      Ja ne ištem sada ino,

                                    Neg od vode čini vino.

117.      Kakos i pri učinio,

                                    I narode začudio.

118.      Mnoge riči govoraše,

                                    Ali Isus mukom staše.

119.      Tad se Irud rugat poče,

                                    Da je manit, jošte reče.

120.     I pogrdi Božjeg Sina,

                                    Isukrsta Gospodina.

121.      Bilu svitu na njeg stavi,

                                    K Pilatu ga pak odpravi.

122.      Mir s Pilatom učinivši,

                                    K njem Isusa povrativši.

123.      Od tolen ga povedoše,

                                    I k Pilatu potekoše.

124.      Kad dođoše s njim na vrata,

                                    Uniđoše prid Pilata.

125.      Prid Pilatom vapijahu,

                                    Protiv njega govorahu;

126.      Sudi da ga umorimo,

                                    Jer ga kriva nahodimo.

127.      O Pilate sad ga sudi,

                                    Ter nas više ti ne trudi.

128.      Pilat poče tad misliti,

                                    Kako će ji umiriti.

129.      Jeda bi se ukrotili,

                                    I na smrt ga ne prosili.

130.     A za puku ugoditi,

                                    Čini njega bičem biti.

131.      Tu ga biše mnogo ljuto,

                                    Privezavši k stupu kruto,

132.     Krv ga svega oblivaše,

                                    I po zemlji tecijaše.

133.      Šest iljada biča biše,

                                    I šest stotin još ter više.

134.      I šezdeset i šest biše,

                                    Što židovi udariše.

135.      Tad prid dvorom Majka staše,

                                    Ter žalosno uzdisaše.

136.      Ajme Sinko dušo moja,

                                    Jadna ti je Majka tvoja.

137.      Nedadu mi k Tebi prići,

                                    Sad mi oće život dići.

138.      Čujem Sinko di te biju,

                                    Bičevima srid prsiju.

139.      Ali tužna tvoja Mati,

                                    Nemože ti pomoć dati.

140.     Kad ču Isus Majku plakat,

                                    I sam željno poče jadat.

141.      Od stupa ga odvezaše,

                                    Po svem dvoru potezaše.

142.      U skerlet ga oblačahu,

                                    I oči mu zatvarahu.

143.      Po obrazu udaraju,

                                    Rugajuć se govoraju:

144.      Prorokuj nam ko te udri,

                                    Ako s Isus ti primudri.

145.      Niki tada potekoše,

                                    Trnju krunu opletoše.

146.      Kad trnovu krunu sviše,

                                    Na glavu mu postaviše.

147.      Nabiše ju sa svi strana,

                                    Da mu dođe do možđana.

148.      Koje srce da ne plače,

                                    Smišljajući oštre drače.

149.      Sina Božjeg okruniše,

                                    Trnja glavu napuniše.

150.     Vas mu obraz krvav biše,

                                    Ne može se reći više.

151.      Pokaza ga Pilat puku,

                                    Uhitiv ga sam za ruku;

152.      Da ga vide okrunjena,

                                    Po svem tilu izranjena.

153.      Jeda bi se ukrotili,

                                    Ter ga na smrt ne prosili.

154.      Oni većma vapijahu,

                                    Propni njega, govorahu.

155.      Tad Pilato sve znadiše,

                                    Da himbeno pridan biše.

156.      Umirit jih hotijaše,

                                    Zato njima govoraše:

157.      Nahodim ga brez krivine,

                                    Nije pravo da pogine.

158.      Pustite ga rad Blagdana,

                                    A propnite Barabana.

159.      Ki je vazda zao bio,

                                    I ubojstvo učinio.

160.     Barabana svi prošahu,

                                    Na Isusa vapijahu;

161.      Da puk mami naglim činom,

                                    Čineći se Božjim Sinom.

162.      Kada sluša to Pilato,

                                    Uzboja se većma zato.

163.      U palaču ulizavši,

                                    Upita ga:  Otkuda si?

164.      Ništa Isus tad ne reče,

                                    Pilato mu ovo reče:

165.      Ja te mogu pogubiti,

                                    I mogu te ja pustiti.

166.      Isus reče:  O Pilato,

                                    Što me već i pitaš zato?

167.      Dat ne bude ozgor dato,

                                    Nebi ima ovlast za to.

168.      I koji me tebi prida,

                                    Vele veći on grij ima.

169.      Od tad Pilat hotijaše,

                                    Da ga pusti nastojaše.

170.     Al židovi vapijahu,

                                    Propni njega govorahu.

171.      Jer ako ga ne pogubiš,

                                    Cesarovu milost gubiš.

172.      Jer se Kraljem našim čini,

                                    Ter Cesarov on puk hini.

173.      Ne imamo mi sad Kralja,

                                    Neg slušamo svi Cesara.

174.      Cesarom mu popritiše,

                                    I još k tomu podmitiše.

175.      Pilat hoti njima zgodit,

                                    A zlo blago sebi dobit.

176.      Izvede ga tad Pilato,

                                    Na sud misto litoštrato.

177.      Blizu ura šesta biše,

                                    Kad Isusa osudiše.

178.      Pilat puku govoraše,

                                    Da pravedan on bijaše.

179.      I uzevši tute vodu,

                                    Opra ruke pri narodu.

180.     Kad Pilato ruke umi,

                                    Reče da ga svak razumi:

181.      Kad po moju sada ne bi,

                                    Propnite ga vi po sebi.

182.      Nahodim ga bez krivine,

                                    Nije pravo da pogine.

183.      Čist od krvi oću biti,

                                    Koju ćete sad proliti.

184.      Nit uzimam nase toga,

                                    Krv čovika pravednoga.

185.      A vi ćete pak viditi,

                                    Što se bude dogoditi.

186.      Tad židovi dotekoše,

                                    I Pilatu svi rekoše:

187.       Krv njegovu mi primamo,

                                    Svrhu dice uzimamo.

188.      Sami sebi odsudiše,

                                    I ludo se izgubiše.

189.      Pravedno ga Pilat htiše,

                                    I upisan ime biše.

190.     Da se Isus zovijaše,

                                    Kralj žudijski da bijaše.

191.      To židovim žao biše,

                                    Ter Pilatu svi rekoše.

192.      Da to pismo on ne piše,

                                    Jer žudijski kralj ne biše.  

193.      Ali Pilat tako htiše,

                                    Da pravedno pisa biše.

194.      Ja sam teko dobro pisa,

                                    Ne promini moju misa.

195.       Osudu mu tute štiše,

                                    Prid svim pukom navistiše.

196.      Konopom ga pak svezaše,

                                    I križ teški nosit daše.

197.      Umiljeno ta križ primi,

                                    Zagrliv ga pođe s njimi.

198.      Vas puk za njim tecijaše,

                                    Smrt mu vidit želijaše.

199.      Mnoge žene tu bijahu,

                                    Za njim plačne gredijahu.

200.     Obrati se Isus na nje,

                                    Ter jim reče tužno stanje.

201.     Ne plačite žene mene,

                                    Neg plačite same sebe.

202.     I plačite sinke vaše,

                                    Koji mene na smrt daše.

203.     Jer će vrime brzo biti,

                                    Tužne ćete govoriti:

204.     Blažene su ne rodivši,

                                    I prsima ne dojivši.

205.     Planine se oborite,

                                    Ter nas žive pomorite.

206.     Kad vam budu grad posisti,

                                    Sinov ćete meso jisti.

207.     To će vam se sve zgoditi,

                                    Ne htiste se pokoriti.

208.     Isus riči govoreći,

                                    Pođe putem križ noseći.

209.     Za njim majka gredijaše.

                                    Sva se suzam oblivaše.

210.     Prignu Isus glavu dračnu,

                                    Da ne vidi Majku plačnu.

211.      Priteče mu tužna Mati,

                                    Al ne može njeg poznati,

212.      Jer nagrđen vele biše,

                                    S razbojnici tad grediše.

213.      Nego Ivan tu doteče,

                                    Evot Sinka, Majci reče.

214.      Kad Marija Sinka zgleda

                                    Studenija bi od leda.

215.      Pade prid njim tu cvileći,

                                    Sinu svomu govoreći:

216.      Postoj Sinko, dušo moja,

                                    Sad umire Majka tvoja.

217.      Da te zgleda tvoja Majka,

                                    Na čas ovi od rastanka.

218.      Isus Majku tad vidivši,

                                    Pade k zemlji križ pustivši.

219.      Suze poče s njom roniti,

                                    Majci svojoj govoriti:

220.     Ti se Majko prinemagaš,

                                    A men veću tugu davaš.

221.      Neka Majko muku trpim,

                                    Neka mukom puk odkupim.

222.     Ako ćeš mi pokoj dati,

                                    Nemoj Majko već plakati.

223.     Tada Gospa progovori.

                                    Sinu svome odgovori:

224.     Ajme Sinko što to reče,

                                    Kakvel riči sad  izreče?

225.     Ti umireš dušo moja,

                                    Što će tužna Majka tvoja?

226.     Tu na zemlji Isus staše,

                                    Jer križ nosit nemogaše.

227.       Tad žudije pritekoše,

                                    I Šimuna privedoše.

228.     Daše njemu križ nositi,

                                    A Isusa zlo voditi.

229.     Majku s njime razdiliše,

                                    I još više rascviliše.

230.     Tu Isusa povedoše,

                                    I na misto dovedoše.

231.      Kalvarija koj se zvaše,

                                    Di puk skupljen vas bijaše.

232.     Tute na križ njim udriše,

                                    I sve rane povridiše.

233.     Probodoše ruke, noge,

                                    Zadaše mu tuge mnoge.

234.     Ponoviše njemu rane,

                                    Krv proteče na sve strane.

235.     Od tolike tad bolesti,

                                    On proplaka vele, dosti.

236.     Tad bi propet Sin Marije,

                                    Na vrh gore Kalvarije.

237.     Kada Gospa blizu dođe,

                                    Jur na križu Sinka nađe.

238.     Sva od tuge tu drćaše,

                                    Uz križ ruke uzdizaše.

239.     Ajme Sinko što to činiš,

                                    Što me na križ svoj ne primiš?

240.     Primi Sinko na križ mene,

                                    Nek i moje lice vene.

241.      Da na križu tebe združim,

                                    Pored s tobom da ja tužim.

242.     Vidim Sinko da skončavaš,

                                    Tužnu Majku kom ostavljaš?

243.     Isus Majku kad slušaše,

                                    Veću muku tad imaše.

244.     Prem na križu da visaše,

                                    Plačnu Majku on tišaše.

245.     I videći da se muči,

                                    Ivanu je priporuči:

246.     Etot Ivan moj pridragi,

                                    Nek ti bude Sinak blagi.

247.     A ti budi njemu Mati,

                                    I Sinom ga budeš zvati.

248.     Ivanu se pak obrati:

                                    Eto Ivo moja Mati.

249.     Sad je imaš ti primati,

                                    Nek je tvoja nova Mati.

250.     A kad budem izdisati,

                                    Ne daj Majci križ gledati.

251.      Gospa Ivu tad grljaše,

                                    Suzama se polivaše.

252.     Zdrav mi budi novi Sinu,

                                    Sve veselje Majku minu.

253.     Ivan Gospu tad tišaše,

                                    Vas je suzam oblivaše.

254.     Mandalina vapijaše,

                                    Križ Isusov zagrljaše.

255.     O Isuse ki mi prosti,

                                    Što sagriši u mladosti.

256.     Isus tada vapijaše,

                                    I na križu pit iskaše.

257.     Tu židovi pritekoše,

                                    Žuč i octa donesoše.

258.     Spugu jednu napuniše,

                                    Pak Isusu piti daše.

259.     Kad okusi, nehti piti,

                                    Nego Ocu govoriti:

260.     Svršena je trud i muka,

                                    Koju podni za grišnika.

261.      Sad te Oče vele molim,

                                    Za svu muku kom se bolim.

262.     I za ljubav ku mi nosiš,

                                    Da ovomu puku prostiš.

263.     Što mi čine sad ne znaju,

                                    Daj im milost, nek se kaju.

264.     Kada Isus rič izusti,

                                    Prignuv glavu, duh ispusti.

265.     Tada glavu Isus prignu,

                                    Tad sva tuga Majku stignu.

266.     Po ti način tad procvili,

                                    Da svud tužan glas razdili.

267.     Nebo uze tamnost nase,

                                    Jer izdahnu ki nas spase.

268.     A zemlja se trese kruto,

                                    Di Marija cvili ljuto.

269.     Strahovita trešnja staše,

                                    Kamenje se raspadaše.

270.     I grobi se otvoriše,

                                    Mrtvi iz nji izađoše.

271.      Tmine zemlju svu pokriše,

                                    Po svem svitu tamno biše.

272.     Od vrimena tad šestoga,

                                    Do vrimena devetoga.                    

273.     Ta čudesa tute biše,

                                    I straote jošter više.

274.     Pristrašeni svi tu staju,

                                    Sin je Božji, govoraju.

275.     A stotinik to vidjevši,

                                    On zavapi govoreći:

276.     Prav doista ovi biše,

                                    I prava ga pogubiše.

277.     Lonđin s vojskom tu bijaše,

                                    S jednim okom ne viđaše.

278.     Premda dobro on znadiše,

                                    Da Isukrst mrtav biše.

279.     On od svoje zloće hiti,

                                    Kopljem njega udariti.

280.     Tad proteče krv i voda,

                                    Na spasenje sveg naroda.

281.      Na Lonđina kaplja pade,

                                    Udil s okom zdrav ostade.

282.     Kad to čudo Lonđin vidi,

                                    Isukrsta odma slidi.

283.     U prsi se udaraše,

                                    I proštenje on pitaše.

284.     Tad pod križem Majka staše,

                                    Ter žalosno uzdisaše:

285.     Ajme križu, prigni mi ga,

                                    Moj je Sinak, ne drž mi ga.

286.     Kad žudije sve svršiše,

                                    Tad mu svite razdiliše.

287.     Odanje se tu zdribaše,

                                    Koja koga zapadaše.

288.     Pak se u grad povratiše,

                                    Jere i noć blizu biše.

289.     Jadna Majka to vidivši,

                                    Pade nice, križ pustivši.

290.     Krv po zemlji cjelivaše,

                                    Ajme Sinko, vapijaše.

291.      Kad me Anđel pozdravljaše,

                                    Meni Majci govoraše:

292.     O Marija zdrava budi,

                                    Toga nigda ne zabudi.

293.     Sina Božjeg ćeš roditi,

                                    Vesela ćeš uvik biti.

294.     A sad stojim kako stina,

                                    Gledajući mrtva Sina.

295.     Tu pravedni Jozip biše,

                                    I Nikodem još odviše.

296.     Isusovi naslidnici,

                                    I skroviti učenici.

297.     Ter Pilata tad moliše,

                                    Mrtvo tilo isprosiše.

298.     Za s križa ga moć skidati,

                                    Po zakonu ukopati.

299.     Da u petak ne ostane,

                                    Da subota ne zastane.

300.     Jer subota blagdan biše,

                                    U žudija tad najviše.

301.     Kad metnuše uz križ skale,

                                    Tad ne biše suze male.

302.     Kad mu krunu tu skinuše,

                                    Tad žalosti mnogo biše.

303.     Kad mu čavle izdiraju,

                                    Majci srce razdiraju.

304.     Uz križ ruke podizaše,

                                    Dajte mi ga, vapijaše.

305.     Skinuvši ga, Majci daše,

                                    Jer od tuge umiraše.

306.     Majka Sinka tu grljaše,

                                    I suzami oblivaše.

307.     Od žalosti jedva staše,

                                    Sinu svomu govoraše:

308.     Koji grisi tvoji biše,

                                    Ter te tako umoriše?

309.     O studenče žive vode,

                                    Lip nauče duše moje.

310.     Vele ti si prisahnuo,

                                    Nevišt mi se učinio.

311.      Ajme tvoje lice bilo,

                                    Vele ti je poblidilo.

312.      Tvoje oči kada mraju,

                                    Kako žarko sunce sjaju.

313.      A sada su potamnile,

                                    I svu svitlost izgubile.

314.      Tvoja usta Sinko medna,

                                    Gorke žuči napojena.

315.      Ajme ruke primedene,

                                    Ke su sada probodene.

316.      Ajme prsih ljuta rana,

                                    Ka prida mnom, bi ti dana.

317.      Čavli noge izraniše,

                                    Po svem svitu ke hodiše.

318.      Ajme tvoji biči ljuti,

                                    Zlo ti moje srce ćuti.

319.      S kojim su te ljuto bili,

                                    Moj predragi Sinko mili.

320.     Puk nemili teb umori,

                                    Koga sa Ocem ti stvori.

321.      Kog izvede iz Egipta,

                                    I s manom ga još napita.

322.     I dobra mu svaka dade,

                                    A on toga ne poznade.

323.     Već krv tvoju tako proli,

                                    Meni gorke dade boli.

324.     Kad tijahu da ga dignu,

                                    Svaka tuga Majku stignu.

325.     Mirisom ga pomazaše,

                                    Jer običaj taki bijaše.

326.     Kad ga u grob ponesoše,

                                    Gospa glasom vapijaše:

327.     Ajme Sinko, to sad što je,

                                    Ker ne pukne srce moje?

328.     Da me s tobom pokopaju,

                                    Da brez tebe ne ostaju.

329.     Kad ga u grob postaviše,

                                    Plač i tuge mnogo biše.

330.     Od groba se odiliše,

                                    Pak sa Gospom svi cviliše.

331.      Tute plača mnogo biše,

                                    Ne može se reći više.

332.     Dragi puče sad se smili,

                                    Tere s Gospom i ti cvili.

333.     Na kolina doli pani,

                                    Gospodinu tvom uzdani.

334.     Slava Tebi Svemogući,

                                    Ki nas spasi umirući.

335.     Tebi slava i poštenje,

                                    Nam grišnikom daj proštenja.

336.     Sinu Božji, budi hvaljen,

                                    Po sve vike, vikov. Amen.

Gdje smo?

Upoznajte gdje je Župa Biokovska na karti, te otiđite na virtualnu šetnju kroz njene putove.

Karta...

Virtualna šetnja...

Vremenska prognoza
vremenskaprognoza

Pratite vremenske uvjete na području Župe i okolice.

Vremenska prognoza...

O nama
onama

Kontaktirajte nas, pitajte što vas zanima. 

O nama...